Jedna od najvećih ljudskih zabluda jeste uverenje da je najgora stvar na svetu ostati sam. Zbog ovog primordijalnog straha od samoće milioni ljudi godinama ostaju u disfunkcionalnim, hladnim i emotivno iscrpljujućim vezama, pristajući na uvrede, zanemarivanje, prevare i konstantnu nelagodu, samo da ne bi morali da se suoče sa praznim krevetom i tišinom u četiri zida. Međutim, svako ko je prošao kroz agoniju života udvoje bez ljubavi i poštovanja zna pravu istinu: nema veće, teže i hladnije samoće od one koju osećate dok sedite preko puta partnera sa kojim više nemate šta da podelite osim ćutanja punog ogorčenosti.
Koren straha od samačkog života najčešće leži u nesposobnosti čoveka da izdrži sopstvene misli kada utihnu spoljašnji stimulansi. Kada smo sami, na površinu isplivavaju sve naše potisnute nesigurnosti, traume, neostvareni snovi i strahovi koje u vezama koristimo kao paravan. Partner nam tada služi kao emotivni anestetik — neko ko popunjava prazninu i skreće nam pažnju sa činjenice da nismo izgradili mir unutar sopstvene kože. Zbog toga mnogi ljudi funkcionišu po principu 'sa cveta na cvet', uskačući iz jedne veze u drugu bez ijednog meseca pauze, ponavljajući identične greške sa novim ljudima i pitajući se zašto im je sudbina uvek ista.
Sposobnost da budete sami i da se u toj samoći osećate stabilno, ispunjeno i mirno jeste osnovni preduslov za stvaranje zdrave i zrele veze. Kada naučite da sami organizujete svoje vreme, da uživate u kafi uz dobru knjigu, da sredite svoj dom zato što vi u njemu živite i da imate hobije koji vas raduju bez potrebe za tuđim aplauzom, vaš kriterijum za izbor partnera se radikalno menja. Više ne birate iz pozicije gladi, očaja i panike gde vam je dobar bilo ko samo da vas spase od tišine, već birate iz pozicije obilja i mira: tražite nekoga ko će vaš već lep život učiniti još bogatijim, a ne nekoga ko mora da popravi vašu unutrašnju ruševinu.
Upoznavanje preko platformi kao što je Dejt.me dobija potpuno novu dimenziju kada mu pristupite iz stanja unutrašnjeg mira. Tada više ne trpite bezobrazluk, ne pravite izgovore za ljude koji vam se javljaju jednom u tri dana i ne gubite mesece na partnere koji šalju pomešane signale. Svesni ste sopstvene vrednosti i mirne duše puštate one koji nisu spremni za ravnopravan odnos, jer znate da vam je sa samim sobom sasvim dobro. Paradoks ljubavi leži u tome što pravog partnera najčešće privučete tek onda kada vam on više nije neophodan da biste preživeli dan, već predstavlja nekoga sa kim želite da podelite mir koji ste mukotrpno izgradili.
