Ako uporedite način na koji su se naši roditelji upoznavali pre trideset ili četrdeset godina sa današnjom dinamikom na mrežama i aplikacijama, shvatićete da svedočimo najdubljem generacijskom jazu u istoriji muško-ženskih odnosa. Nekada se udvaranje odvijalo polako, uz pažljivo birane reči, pogled na korzou, pismo ostavljeno u knjizi, stidljiv poziv sa fiksnog telefona gde ste prvo morali da prođete kroz razgovor sa strogim ocem devojke, i sate čekanja na stanici. Danas, u eri hiperbrze digitalne komunikacije, ceo proces udvaranja sveden je na pokret prsta po ekranu, slanje emodžija sa vatrom ili srcem na nečiji stori i površno ćaskanje koje se gasi brže nego što je počelo.
Ova brzina i laka dostupnost stvorile su paradoks modernog upoznavanja: nikada nije bilo lakše stupiti u kontakt sa stotinama novih ljudi, a istovremeno nikada nije bilo teže pronaći nekoga ko je spreman da uloži minimum stvarnog truda i pažnje. Mlađe generacije su odrasle u uverenju da je pokazivanje ranjivosti i interesovanja znak slabosti, pa se stvorila toksična kultura takmičenja u tome kome je manje stalo. Ko će kasnije odgovoriti na poruku, ko će ostaviti sagovornika na 'seen' i ko će delovati hladnije i nedostižnije postala su nepisana pravila koja su romantiku pretvorila u sterilnu igru ega. Međutim, ljudska duša se ne menja sa pojavom novih tehnologija — potreba za toplinom, sigurnošću i pažnjom ostala je potpuno ista.
Upravo zbog te sveopšte površnosti, klasični maniri i staromodno vaspitanje doživljavaju ogroman povratak na velika vrata. Žene su se zasitile momaka koji ih mesecima muvaju tako što lajkuju slike u ponoć, ali nemaju hrabrosti da ih pozovu na telefon i kažu: 'Želim da te izvedem na lepo mesto u petak'. Muškarac koji danas zna da otvori vrata, koji pošalje poruku da proveri da li je devojka bezbedno stigla kući nakon sastanka, koji na susret dođe tačno na vreme i sa malim, jednostavnim cvetom ili sitnicom koja pokazuje da je slušao šta ona priča, u očima svake normalne devojke deluje kao pravo osveženje i princ iz drugog sveta.
Isto pravilo važi i za žene. U poplavi upeglanih, identičnih profila gde sve devojke liče jedna na drugu, gde dominiraju skupe poze i hladan izraz lica, devojka koja ume prirodno da se nasmeje, koja ne gleda u telefon tokom razgovora, koja zna da kaže iskreno hvala i koja bez sujete pokaže da joj prija pažnja muškarca, ima neprocenjivu prednost. Maniri nisu zastarela pravila iz prošlog veka — oni su osnovni instrument koji pokazuje da poštujete sebe i osobu prekoputa vas. Kada spojite prednosti moderne tehnologije, kakvu pruža Dejt.me, sa gospodskim i kulturnim ponašanjem, uspeh u upoznavanju postaje neizbežan.
