Ćerka mi je rekla da prestanem da živim kao da imam osamdeset godina
Ja sam Dragana, imam 52 godine i živim u Novom Sadu. Pre tri godine sam se razvela posle dvadeset osam godina braka. Neću da pričam da je sve bilo strašno, jer nije. Bilo je mnogo lepih dana, podigli smo dve ćerke, kupili stan, prošli svašta. Ali poslednjih godina živeli smo kao cimeri. Kad smo se konačno rastali, više sam osećala prazninu nego tugu.
Posle razvoda prestala sam da izlazim. Išla sam na posao, vraćala se kući, kuvаla sebi nešto malo i gledala serije. Starija ćerka, koja živi u Austriji, stalno mi je govorila da izađem, da upoznam nekoga, makar da imam društvo za kafu. Ja sam joj odgovarala da je moje prošlo.
Jednog dana poslala mi je link za Dejt.me. Rekla je: 'Mama, napravi profil. Ne moraš ni sa kim da se udaš, samo razgovaraj sa ljudima.' Registraciju sam odlagala skoro dve nedelje. Onda sam jedne nedelje uveče otvorila sajt, stavila običnu sliku sa terase i napisala da imam 52 godine, volim cveće, šetnje i ljude koji umeju normalno da razgovaraju.
Zoran mi je pisao trećeg dana. Imao je 57 godina i živeo na Telepu. Prva poruka mu je bila: 'Video sam da voliš baštu. Ja sam prošle godine uspeo da osušim čak i kaktus, pa mi treba savet.' Pomislila sam da se šali, ali mi je stvarno poslao fotografiju nekog jadnog kaktusa na prozoru.
Počeli smo da se dopisujemo. Nije bio preterano pričljiv. Radio je kao vozač u jednoj privatnoj firmi, imao sina u Nemačkoj i psa po imenu Roki. Žena mu je preminula pre šest godina. O tome nije mnogo govorio, a ja ga nisam ispitivala.
Pred prvi sastanak sam tri puta menjala odeću
Posle skoro mesec dana predložio je da se vidimo. Napisao je: 'Ako ti odgovara, možemo na kafu u centru. Ako ne odgovara, nastavljamo ovako.' Pristala sam.
Dogovorili smo se za subotu u četiri. Tog jutra sam oprala kosu, ispeglala košulju i onda odlučila da mi ta košulja ne stoji dobro. Obukla sam haljinu, pa se presvukla u pantalone. U jednom trenutku sam sela na krevet i pomislila da sve otkažem. Bilo me je sramota sopstvene nervoze. Imala sam 52 godine, rodila dvoje dece, preživela mnogo ozbiljnije stvari, a ruke su mi se tresle zbog obične kafe.
Našla sam ga ispred lokala, pored izloga. Imao je tamni kaput i buket od tri gerbera umotan u običan papir. Čim me je video, rekao je: 'Nisam znao da li se cveće još nosi na prvi sastanak. Ako sam pogrešio, mogu da kažem da sam kupio sebi.'
Nasmejala sam se toliko da je i meni i njemu bilo lakše.
Prvih dvadeset minuta pričali smo o vremenu, poslu i parkingu u centru. Onda me je pitao kada sam poslednji put bila na moru. Rekla sam pre četiri godine, sa bivšim mužem. Zastala sam jer mi je bilo neprijatno što sam ga pomenula. Zoran je samo rekao da je sasvim normalno imati prošlost, pogotovo u našim godinama.
Jedna obična nedelja koja mi je ostala u sećanju
Posle prvog sastanka krenuli smo da se viđamo dva puta nedeljno. Najčešće bismo šetali Dunavskim parkom ili pili kafu negde usput. Nije mi stalno donosio poklone, nije govorio velike reči. Ali kad bih rekla da imam težak dan, pitao bi me želim li da priča ili samo da me sasluša.
Jedne nedelje došao je kod mene da pomogne oko police u kuhinji. Polica se klimala već godinama, a ja sam stalno odlagala da pozovem majstora. Doneo je alat, popravio je za petnaest minuta i ostao na ručku. Spremila sam pasulj. Rekao je da nije jeo tako dobar pasulj odavno, a onda dodao da mu je ipak majčin bio malo bolji. Bacila sam na njega kuhinjsku krpu. Smejao se kao dete.
Kasnije je zaspao na kauču dok je išla neka emisija o putovanjima. Gledala sam ga i shvatila da mi je potpuno prirodno što je tu. Nisam imala osećaj da moram da se dokazujem ili da budem zanimljiva. Bio je samo čovek koji je popravio policu, pojeo dva tanjira pasulja i zaspao pored mene.
Najviše sam se plašila reakcije svoje dece
Kada sam ćerkama rekla za Zorana, mlađa me je odmah zagrlila. Starija je bila opreznija. Pitala me je znam li dovoljno o njemu, da li je razveden ili udovac, ima li nekih dugova. Naljutila sam se, pa smo se posle izvinile jedna drugoj. Razumela sam da brine za mene.
Prvi put su ga upoznale tokom jednog porodičnog ručka. Bio je toliko nervozan da je prosuo mineralnu vodu po stolnjaku. Mlađa ćerka je rekla: 'Dobro je, mama, bar nisi jedina koja se danas zbunila.' Posle smo svi pričali normalno.
Ne živimo zajedno. On ima svoj stan, ja svoj. Ponekad prespava kod mene, ponekad ja odem kod njega i vodimo Rokija u šetnju. Ne planiramo svadbu. Ne zato što ne verujemo jedno drugom, nego zato što nam trenutno ovako odgovara.
Pre neki dan me je pozvao dok sam bila u prodavnici. Pitao je treba li da kupi hleb kad bude dolazio. Rekla sam da već imam. Onda je pitao imam li kafu. Nasmejala sam se i rekla: 'Zorane, dolazi, ima svega.'
Spustila sam telefon i još nekoliko trenutaka stajala između rafova. Setila sam se koliko sam se plašila da napravim profil na Dejt.me. A sada mi je neko sasvim obično, usred utorka, dolazio na kafu. Nisam mogla da verujem koliko mi je to nedostajalo.
