Jedan od najčešćih uzroka raspada mladih brakova i ozbiljnih veza na prostorima bivše Jugoslavije retko kada počinje unutar same spavaće sobe dvoje partnera. Mnogo češće, koren tihe erozije poverenja i svakodnevnih svađa leži u nevidljivom, ali sveprisutnom pritisku primarnih porodica. Na Balkanu, gde se tradicionalno neguje kult preterane porodične povezanosti, granica između dobronamerne roditeljske brige i otvorenog uplitanja u intimne odluke para gotovo da ne postoji. Roditelji često nesvesno tretiraju svoju odraslu decu kao produžetak sopstvenog doma, očekujući da imaju pravo glasa pri izboru stana, načinu trošenja novca, vaspitanju dece, pa čak i dinamici svakodnevnih navika novopečenih partnera.
Ova dinamika stvara izuzetno opasan psihološki rascep kod jednog od partnera — takozvani konflikt lojalnosti. Muškarac koji je odrastao pod snažnim uticajem majke često se nađe u nezavidnoj poziciji gde svaki kompromis sa suprugom doživljava kao izdaju majčinske ljubavi, dok sa druge strane supruga opravdano oseća da u sopstvenom braku zauzima tek drugo mesto. Slična situacija nastaje i kada žena ostane previše vezana za mišljenje svog oca ili majke, prenoseći svaku intimnu nesuglasicu u porodičnu kuću, čime automatski ruši autoritet i dostojanstvo svog izabranika. Kada se u raspravu dvoje ljudi uključe četiri roditelja, tri tetke i komšiluk, jednostavan problem oko izbora destinacije za letovanje prerasta u međugeneracijski rat u kome nema i ne može biti pobednika.
Rešenje ovog problema zahteva emotivno sazrevanje i hrabrost da se preseče psihološka pupčana vrpca. Primarni zavet svakog stabilnog odnosa jeste princip da novi par postaje primarna porodica, dok roditelji, ma koliko bili voljeni i poštovani, postaju šira familija. To ne znači prekid kontakta ili nepoštovanje onih koji su nas odgajili, već uspostavljanje jasnih, neprobojnih granica. Ključno pravilo glasi: svako postavlja granice prema sopstvenim roditeljima. Muškarac je dužan da svojoj majci na miran, ali odlučan način stavi do znanja gde prestaje njen uticaj u njegovom domu, baš kao što je žena dužna da zaštiti svog partnera od kritika sopstvenog oca. Kada partner vidi da ste stali u njegovu zaštitu pred sopstvenom porodicom, poverenje u vezu postaje nesalomivo.
Zaštita intimnosti počinje od sitnica: prestankom prepričavanja bračnih razmirica roditeljima, samostalnim donošenjem odluka o odmoru i finansijama, i jasnim dogovorom oko najave poseta. Roditelji koji istinski vole svoju decu vremenom će prihvatiti ove granice, čak i ako u početku reaguju uvredom ili dramom. Oni koji to odbiju pokazuju da im je kontrola bila važnija od detetove sreće. Onog trenutka kada partneri jedno drugom postanu neprikosnoveni prioritet broj jedan, veza dobija snagu da izdrži sve spoljašnje oluje i pritiske okoline.
