Tišina posle pitanja „Čime se baviš?“
Prvi susret ume da bude nezgodan čak i kada ste se preko poruka odlično razumeli. Sednete, stigne kafa, prođete vreme i posao, a onda oboje pogledate u šećer na stolu. Nema potrebe da se pretvarate da ste sjajni govornici. Dobar razgovor ne zahteva stalnu dosetku, nego malo radoznalosti i dovoljno prostora da druga osoba nešto ispriča.
Najlakše je upasti u ritam kratkih pitanja: „Gde radiš?“, „Koliko dugo?“, „Imaš li braću?“ Takva pitanja nisu pogrešna, ali ako na svako dođe odgovor od tri reči, osećaj je kao da popunjavate formular. Pomaže da pitanje otvori neku malu priču, a ne samo podatak.
Sedam pitanja koja možete zaista izgovoriti
- „Šta ti je ovih dana popravilo raspoloženje?“
- „Imaš li mesto u gradu na koje odeš kad želiš mir?“
- „Koja ti je najčudnija sitnica na poslu koju bi razumeo samo neko ko radi isto?“
- „Kako obično izgleda tvoja slobodna nedelja, bez ulepšavanja?“
- „Je l' postoji nešto što svi vole, a tebi nikad nije bilo jasno zašto?“
- „Ko te je skoro nasmejao do suza?“
- „Šta bi voleo da naučiš, a nikako da počneš?“
Ne morate postaviti svih sedam. Izaberite jedno koje ima veze sa onim o čemu već govorite. Ako sagovornica kaže da nedeljom odlazi kod roditelja, možete pitati šta obično spremaju. Ako pomene posao, pitajte za najluđi dan u smeni. Pitanje je samo početak; ono što osoba kaže posle njega zapravo je razgovor.
Dodajte i nešto svoje
Razgovor brzo postaje naporan ako jedna osoba samo pita, a druga odgovara. Recimo da pitate šta je nekome popravilo raspoloženje. Kada dobijete odgovor, možete reći: „Meni je danas komšija vratio knjigu koju sam mu pozajmio prošle zime. Već sam mislio da sam je poklonio.“ Nije važno da priča bude spektakularna. Važno je da druga osoba ima nešto za šta može da se uhvati.
Još jedna sitnica: ne plašite se kratke pauze. U stvarnom životu ljudi uzimaju gutljaj kafe, gledaju oko sebe i razmišljaju šta će reći. Pauza od deset sekundi nije neuspeh sastanka. Ako osećate da stalno samo vi održavate razgovor i da druga osoba ništa ne pita o vama, to je korisno zapažanje. Ne morate pod svaku cenu „spasiti“ susret.
Šta ne treba pitati odmah
Detalji o bivšim partnerima, zaradi, dugovima ili željenom broju dece nisu zabranjene teme, ali prvi susret često nije najbolje vreme za ispitivanje. Ako vam je neka životna okolnost ključna za odnos, možete je pomenuti pristojno i bez ultimatuma. Postoji razlika između „Važno mi je da jednog dana imam porodicu“ i „Koliko tačno planiraš dece i do kada?“
Najbolji prvi dejt nije onaj sa najviše izgovorenih reči, nego onaj nakon kojeg oboje imate osećaj da ste bili saslušani.
Na kraju, nemojte se vraćati kući i prebrojavati sopstvene greške. Pitanje koje je ispalo nespretno nije katastrofa. Ako ste se makar jednom nasmejali, bili ljubazni i imali o čemu da nastavite razgovor, sasvim je dovoljno za početak.
