Dogovorili ste kafu. Osoba je došla na vreme, bila uredna, duhovita i naizgled zainteresovana. U povratku kući ipak osećate neku nelagodnost koju ne umete jasno da objasnite. Prijateljica vas pita kako je bilo, a vi kažete: „Dobro, valjda.“ Onda se naljutite na sebe što analizirate nešto što bi trebalo da bude jednostavno.
Postoji i druga mogućnost. Posle sastanka ste uzbuđeni, sve vam izgleda savršeno, ali osoba je tokom razgovora nekoliko puta prešla granicu koju biste inače jasno prepoznali. Kako razlikovati tremu, prethodna loša iskustva, običnu nekompatibilnost i znak da bi trebalo da usporite?
Nelagodnost nije dokaz, ali nije ni nešto što morate ignorisati
Nekad nas prvi susret uznemiri samo zato što je nov. Kada dugo nismo izlazili na sastanke, čak i prijatno veče može nas iscrpeti. Možda smo previše pričali, možda nam se nije dopao naš glas, možda se pitamo zašto nismo postavili pametnije pitanje. To ne govori nužno ništa loše o drugoj osobi.
Međutim, postoji razlika između sopstvene treme i osećaja da ste morali da se branite. Ako je druga osoba pritiskala da otkrijete adresu, omalovažavala vaše prethodne odnose ili ignorisala jasno „ne“, to nisu samo leptirići u stomaku. Ne morate imati neoboriv dokaz da biste odlučili da ne želite novi susret. Dovoljno je da vam neki odnos ne prija.
Pet pitanja posle kojih slika postaje jasnija
- Da li sam mogao ili mogla da budem opuštena osoba? Ili sam stalno pazio šta govorim da se druga osoba ne naljuti?
- Da li je postojala obostrana radoznalost? Je li me pitala nešto stvarno ili je razgovor bio monolog?
- Kako je reagovala na male granice? Na primer kad sam rekla da ne želim još jedno piće ili da moram kući?
- Da li se ono što govori poklapa sa ponašanjem? Ljubaznost prema meni vredi manje ako se grubo obraća konobaru.
- Šta me zapravo uznemirava? Nešto što se desilo na sastanku ili strah da ću opet biti povređen?
Nema potrebe da pravite tabelu ocena posle svake kafe. Ova pitanja su tu ako zapnete između „preterujem“ i „nešto nije kako treba“. Vraćaju pažnju na konkretno ponašanje umesto na nejasne pretpostavke.
Primer: dve potpuno različite neprijatnosti
Milena upozna Nenada preko sajta za upoznavanje. Na prvom sastanku nekoliko puta nastane tišina, Nenad nervozno pomera šoljicu i kaže da nije baš vešt u razgovoru sa nepoznatima. Ipak, pita je o njenom poslu, sluša odgovore i prihvata kada kaže da mora poći u šest. Milena se vraća kući i pita se jesu li se dovoljno dopali jedno drugom. To je neprijatnost koja može biti povezana sa tremom i ne mora zahtevati prekid kontakta.
U drugom primeru Nenad uporno insistira da Milena kaže tačno u kojoj ulici živi. Kada odbije, kaže da je „previše sumnjičava“ i da ga vređa. Pokušava da joj uzme telefon da joj pokaže neku aplikaciju, iako ona to ne želi. Vraća se kući sa osećajem da je morala da ga ubeđuje da poštuje jednostavnu granicu. To je drugačija situacija. Tu pitanje nije hemija, nego poštovanje.
Imajte u vidu da jedan primer ne otkriva celu nečiju ličnost. Ali vi ne birate sudiju koji treba da dokaže krivicu. Birate sa kim želite da provedete slobodno vreme. Ako se već na prvom susretu osećate pritisnuto, imate pravo da odbijete drugi.
Zašto nas ponekad privuku ljudi uz koje smo napeti
Neki ljudi napetost tumače kao posebnu privlačnost. Ako neko malo pokazuje pažnju, pa se zatim povuče, sledeća poruka može delovati mnogo uzbudljivije nego stabilan razgovor sa osobom koja je dosledna. Nije svaka takva situacija opasna, ali vredi se pitati da li vam se dopada sama osoba ili stalno iščekivanje njenog odgovora.
Ne morate menjati svoju ličnost da biste birali sporiji tempo. Možete reći: „Lepo mi je da se čujemo, ali radije bih da idemo korak po korak.“ Ako druga osoba izgubi interesovanje čim ne dobije intenzitet koji traži, to ne znači da ste propustili jedinstvenu priliku. Možda ste samo ranije otkrili razliku u očekivanjima.
Kada je korisno potražiti drugo mišljenje
Prijatelji ponekad primete detalj koji smo prevideli. Ali ni oni nisu prisustvovali susretu i ne mogu doneti odluku umesto nas. Umesto pitanja „Je l' ti misliš da je on loš?“, opišite konkretno: „Rekla sam da ne želim da me prati do kuće, a on je insistirao. Kako ti to zvuči?“ Tako razgovor postaje korisniji.
Ako ste prethodno imali iskustvo kontrolisanja, ponižavanja ili nasilja, razumljivo je da novi susreti mogu aktivirati strah. U takvoj situaciji razgovor sa stručnom osobom može pomoći da razlikujete sadašnje ponašanje od ranijih iskustava. To ne znači da su vaši utisci pogrešni, već da zaslužujete podršku dok ponovo gradite osećaj sigurnosti.
Praktične granice za naredni susret
- Birajte javno mesto i dolazite sopstvenim prevozom.
- Nemojte osećati obavezu da ostanete duže nego što želite.
- Ne delite lozinke, dokumenta, tačnu adresu ili finansijske podatke.
- Ako želite da odete, kratko „Moram da krenem“ je dovoljno.
- Recite osobi od poverenja gde ste, naročito pri prvom susretu sa nekim koga poznajete samo onlajn.
Ova pravila nisu dokaz da svetu ne treba verovati. Ona vam omogućavaju da upoznavanje ostane prijatno i bez nepotrebnog rizika. Dobra osoba neće smatrati uvredom to što prvo želite da je upoznate na neutralnom mestu.
Šta ako vam se osoba dopala, a ipak imate rezervu?
Ne morate istog dana doneti odluku o budućnosti veze. Možete napraviti mali razmak, razmisliti šta vas je zasmetalo i predložiti još jedan kraći susret ako vam to odgovara. Obratite pažnju da li ponašanje ostaje dosledno. Da li se osoba javlja kao što je rekla? Da li sluša kada nešto ne želite? Da li se ponaša slično kada nije u centru pažnje?
Nemojte, međutim, davati dodatne šanse samo zato što je neko kupio večeru ili vam rekao da ste posebni. Ljubaznost i komplimenti ne kupuju pristup vašem vremenu. Isto tako, ne morate odbaciti nekoga zbog jedne nespretne šale ako je razumeo da vam nije prijala i iskreno promenio način obraćanja.
Nije cilj da na prvom dejtu pronađete osobu bez ijedne mane. Cilj je da proverite da li uz nju možete razgovarati, postaviti granicu i osećati se dovoljno sigurno da budete svoji.
Pravo na drugi susret uključuje i pravo da ga ne bude
Ako odlučite da ne nastavite, jasna kratka poruka često je najpoštenija: „Hvala na kafi, bilo mi je prijatno da se upoznamo, ali ne osećam da želim da nastavimo u romantičnom smeru.“ Nije potrebno pisati višestranično obrazloženje. Ako vam osoba uzvraća uvredama, blokiranje kontakta može biti razumna granica.
Najvažnije je da prestanete da tražite potvrdu da je vaš utisak „dovoljno opravdan“. Ne morate nekoga proglasiti lošim da biste priznali da vam ne odgovara. Ponekad će osećaj posle sastanka postati jasniji tek sutradan, posle sna i razgovora sa samim sobom. I to je sasvim u redu.
Dobro upoznavanje ne mora da bude potpuno opušteno od prve minute, ali ne bi trebalo da traži da odustanete od sopstvenih granica.
