Poruka u devet, odgovor u pola četiri
Jelena je nakon trećeg sastanka bila prilično sigurna da želi ponovo da vidi čoveka s kojim se upoznala. U kafiću joj nije gledao preko ramena, zapamtio je ime njene sestre i pitao je da li je stigla kući. A onda je sutradan odgovorio na poruku tek posle šest sati. Narednog dana ponovilo se isto. U grupi sa drugaricama već je nastala čitava istraga: „Nije zainteresovan“, „Glumi nedostupnog“, „Ima drugu“. Jelena je imala samo jednu proverljivu činjenicu: nije odgovarao brzo.
Kada tek upoznajemo nekoga, lako je da brzinu odgovora pretvorimo u jedino merilo zainteresovanosti. Telefon je u džepu, notifikacija se vidi i čini nam se da je svako odlaganje svesna odluka protiv nas. Ali ljudi koriste telefone različito. Neko ne nosi mobilni na poslu, neko ne voli da prekida sastanke, a neko uveče odgovori na sve poruke odjednom. Naravno, postoji i mogućnost da se ne trudi dovoljno. Poenta nije da svako kašnjenje opravdamo, nego da ga ne proglasimo presudom bez drugih podataka.
Gledajte obrazac, ne jedan sat na ekranu
Postavite sebi tri praktična pitanja. Da li osoba sama predlaže da se vidite? Da li poštuje dogovoreno vreme ili stalno otkazuje u poslednjem trenutku? I da li u razgovoru postoji stvarno interesovanje za vas, ili se sve završava na dve reči kada njoj odgovara? Neko može odgovarati posle pet minuta i nikad ne naći vreme za sastanak. Drugi će se javiti tek uveče, ali će u subotu doći tačno kad je rekao.
Posebno obratite pažnju na promenu. Ako ste nedeljama razgovarali redovno, a osoba odjednom nestane bez objašnjenja, razumljivo je da vas to uznemiri. Ako je od prvog dana njen tempo sporiji, verovatnije je da posmatrate naviku nego namernu poruku o vama. Obe situacije mogu vam smetati, ali zahtevaju drugačiji razgovor.
Jedna rečenica bolja od deset pretpostavki
Umesto „Očigledno ti nije stalo“, probajte: „Prija mi kad se čujemo tokom dana. Primetila sam da često odgovaraš tek uveče, pa bih volela da znam da li ti je tako lakše zbog posla.“ To nije molba da neko sedi kraj telefona. To je informacija o tome kako vi funkcionišete.
Ne morate imati isti ritam dopisivanja da biste imali dobar odnos. Ali morate moći da pričate o razlici bez podsmeha i kažnjavanja ćutanjem.
Ako druga strana objasni svoj tempo i ipak se potrudi da pronađete nešto što oboma odgovara, dobili ste korisniji odgovor od svakog „viđeno“ na ekranu. Ako vas uporno ismeva što pitate ili se javlja samo kad joj nešto treba, i to je odgovor. Ne o vašoj vrednosti, nego o tome koliko vam takav odnos odgovara.
Šta ako vam čekanje baš teško pada?
Nemojte ceo dan organizovati oko toga kada će telefon zasvetleti. Dogovorite sastanke, radite svoje stvari, održavajte prijateljstva. U prvim nedeljama upoznavanja još ne znate kakav će odnos nastati; ne morate mu unapred dati mesto koje ima dugogodišnja veza. Najkorisniji cilj nije da naučite kako da naterate nekoga da odgovara brže, već da saznate možete li s tom osobom mirno da komunicirate.
