Nisam nikome rekla da sam napravila profil
Ja sam Amra, imam 41 godinu i živim u Tuzli. Razvedena sam već šest godina, imam kćerku Lejlu koja ide u srednju školu i radim u jednoj privatnoj ordinaciji. Nije meni ništa posebno falilo u životu. Imala sam svoj posao, svoju kuću, dijete, dvije dobre prijateljice. Ali petkom navečer, kad Lejla ode kod drugarice, a ja ostanem sama, znalo mi se desiti da upalim televizor samo da ne bude tišina.
Dejt.me mi je pokazala kolegica na poslu. Smijala sam se i govorila da nema šanse da ja tamo tražim muškarca. Onda sam te iste večeri, kad sam legla, otvorila sajt. Napravila sam profil sa slikom na kojoj sjedim u dvorištu kod sestre. U opisu sam napisala da volim normalan razgovor, kafu bez žurbe i da ne tražim nikoga ko će mi obećavati kule i gradove.
Emir mi je pisao nakon četiri dana. Imao je 47 godina i živio u Sarajevu. Prva poruka mu je bila: 'Amra, je li kod vas u Tuzli još uvijek onako dobra kafa ili ste i vi prešli na ove moderne čaše?' Odgovorila sam: 'Kod mene se kafa pije iz fildžana, ako ti to šta znači.' Napisao je: 'Onda imamo o čemu pričati.'
Nije bio čovjek od velikih komplimenata. Nije me odmah zvao ljepotice, dušo ili ljubavi. Pitao me kako mi je prošao dan, jesam li umorna i šta volim raditi kad imam vremena. I ja sam njega ispitivala. Bio je razveden, imao odraslog sina u Sloveniji i radio u firmi koja održava grijanje po zgradama.
Priznao mi je da je i njega bilo stid što je napravio profil. Rekao je da mu je sestra pomogla oko registracije i da mu je poslije tri dana rekla kako mu profil izgleda kao oglas za prodaju polovnog auta. Na slikama je, kaže, bio ukočen kao da ide po ličnu kartu.
Prvi put sam slagala kćerku zbog muškarca
Dopisivali smo se skoro dva mjeseca. Ponekad bismo pričali do ponoći, a nekad se ne bismo čuli cijeli dan. Nisam željela odmah da ga upoznajem s Lejlom. Ona je teško podnijela naš razvod i nisam htjela da joj dovodim nekoga u život ako nisam sigurna da će ostati.
Jedne subote Emir je rekao da bi došao u Tuzlu, da popijemo kafu i upoznamo se. Pristala sam. Lejli sam rekla da idem sa Suadom iz ordinacije na ručak. Danas mi je zbog toga žao, ali tada nisam znala kako da joj objasnim da se njena mama, poslije toliko godina, sprema za prvi sastanak.
Emir je došao autobusom. Imao je tamnu jaknu, uredno obrijanu bradu i malu kesu sa nekim kolačima koje je kupio usput. Kad me ugledao, samo je rekao: 'E, drago mi je da stvarno postojiš.' Naslutila sam da je nervozan koliko i ja.
Otišli smo na kafu. Nisam mogla da prestanem pričati. Ispričala sam mu skoro sve o poslu, komšiluku i sestrinoj djeci. On me je slušao, smijao se i povremeno postavljao pitanja. Tek kad smo ustali da prošetamo, shvatila sam da njega gotovo ništa nisam pitala.
Na rastanku me nije poljubio. Samo me zagrlio i rekao da mu je bilo lijepo. Nekako mi je baš to odgovaralo.
Lejla je vidjela poruku
Dvije sedmice kasnije sjedile smo za kuhinjskim stolom. Lejla je učila biologiju, a ja sam pravila spisak za kupovinu. Telefon mi je bio pored šoljice. Stigla je Emirova poruka: 'Jesi li se odmorila, moja Tuzlanko?'
Lejla je pogledala ekran. Nije rekla ništa odmah. Samo me je pitala: 'Mama, ko ti je ovo?'
Nisam znala šta da kažem. Mogla sam izmisliti nešto, ali mi je bilo dosta skrivanja. Rekla sam joj da se dopisujem s jednim čovjekom iz Sarajeva i da smo se jednom vidjeli.
Odložila je olovku i pitala: 'Je l' ti se sviđa?'
Rekla sam da mi je drag, ali da još ništa ne znam.
'Pa što mi nisi rekla? Nisam ja mala. Samo nemoj opet nekoga trpjeti zato što misliš da moraš.'
Tu sam zaplakala. Ne mnogo, samo su mi krenule suze. Lejla je ustala, zagrlila me i rekla: 'Joj, mama, nisam ništa ružno rekla.'
Nije ona mogla znati koliko me pogodilo što je neko od petnaest godina izgovorio ono što ja godinama nisam smjela sama sebi priznati.
Onda je Emir ostao bez posla
Početkom ljeta firma u kojoj je radio izgubila je veliki ugovor. Nekoliko radnika dobilo je otkaz, među njima i Emir. Prvih dana se pravio da nije ništa strašno. Govorio je da će naći nešto drugo i da ne želi da me opterećuje.
Ali počeo se povlačiti. Poruke su postale kratke. Jednom mi je čak rekao da možda nije vrijeme za nas, da nema šta ponuditi ženi koja ima sređen život.
Naljutila sam se. Ne zbog otkaza, nego zbog toga što je opet neko pokušavao odlučiti umjesto mene.
'Emire, nisam ti ja tražila da mi kupiš stan u Sarajevu. Imam gdje živjeti i imam svoj posao. Ako hoćeš da budeš sa mnom, budi. Ako nećeš, reci. Ali nemoj mi pričati da nisi dovoljno dobar zato što si ostao bez posla.'
Nije odmah odgovorio. Nazvao me sutradan ujutro. Rekao je da ga je bilo sramota i da nije navikao da ga neko vidi kad mu ne ide.
Sljedećih mjesec dana nije bio lak. Tražio je posao, išao na razgovore, nekad bi bio nervozan bez razloga. I ja bih se iznervirala. Jednom smo se posvađali toliko da dva dana nismo razgovarali. Poslije smo oboje priznali da se plašimo da će drugi otići čim stvari postanu komplikovane.
Nedjelja kod moje kuće
Kad je Emir konačno dobio novi posao, odlučili smo da upozna Lejlu. Došao je jedne nedjelje na ručak. Spremila sam pitu, salatu i kolač. Bila sam nervoznija nego na našem prvom sastanku.
Lejla ga je dočekala na vratima i rekla: 'Vi ste taj Emir što stalno pita je li mama jela?' Čovjek se zacrvenio. Ja sam htjela u zemlju propasti.
Ručak je prošao bolje nego što sam očekivala. Lejla ga je ispitivala o Sarajevu, o njegovom sinu, o tome zna li kuhati. Kad je rekao da zna napraviti samo grah i jaja, odgovorila je: 'Dobro, mama svakako stalno kuha.'
Danas se Emir i ja viđamo kad nam obaveze dozvole. Nekad ja odem u Sarajevo, nekad on dođe u Tuzlu. Nismo još odlučili hoćemo li živjeti zajedno. Meni je važno da Lejla završi školu i da se ništa ne radi preko noći.
Prošlog petka Emir je došao predvečer. Donio je hljeb, jogurt i neku čokoladu koju Lejla voli. Ona je izašla iz sobe, uzela čokoladu i rekla mu: 'Sljedeći put nemoj onu s lješnjacima, ne volim je.' On je ozbiljno klimnuo, kao da je dobio važan zadatak.
Kasnije, kad je Lejla otišla kod drugarice, sjedili smo na balkonu. Emir mi je pričao nešto o poslu, a ja sam mu popravljala kragnu na košulji. Uhvatila sam sebe kako razmišljam šta ću sutra kuhati za nas troje. Nisam mu to rekla. Samo sam nasula još dvije kafe.
