Sigurno ste barem jednom u životu videli par koji funkcioniše po principu večite potere i bežanja: jedno partner očajnički traži pažnju, potvrdu ljubavi i stalni kontakt, dok se drugo pri svakom nagoveštaju ozbiljnosti povlači u sebe, traži slobodu i deluje emotivno hladno. Ovaj destruktivni ples u modernoj psihologiji poznat je kao sudar anksioznog i izbegavajućeg stila vezivanja. Iako se na prvi pogled čini da su ovi ljudi potpuno nekompatibilni, praksa pokazuje da oni poseduju gotovo magnetsku privlačnost jedno prema drugom, stvarajući toksične veze koje traju godinama i ostavljaju pustoš u duši oba partnera.
Koren ove pojave leži u najranijem detinjstvu i obrascima koje smo upili u odnosu sa roditeljima. Osoba sa anksioznim stilom vezivanja odrasla je u uverenju da ljubav mora da se zasluži i da je partner svakog trenutka može napustiti. Zbog toga svaku promenu u tonu poruke, zauzetost na poslu ili kraću tišinu tumači kao dokaz da više nije voljena, reagujući napadima panike, prebacivanjem i stalnim zapitkivanjem 'Da li me još uvek voliš?'. Suprotno njoj, osoba sa izbegavajućim stilom vezivanja naučila je u detinjstvu da oslanjanje na druge donosi samo razočaranje, pa je izgradila čvrst oklop samodovoljnosti. Kada neko pokuša da joj se previše približi, ona intimnost doživljava kao gubitak kontrole i instinktivno beži u distancu.
Tragedija ovog odnosa jeste u tome što ponašanje jednog partnera direktno hrani traumu onog drugog. Što više anksiozni partner pritiska i zahteva razgovor, to se izbegavajući partner više zatvara u svoju pećinu. Što se izbegavajući partner više udaljava, to anksiozni partner postaje očajniji i agresivniji u svojim zahtevima za pažnjom. Ovaj začarani krug može trajati unedogled, jer oba partnera haos i dramu podsvesno poistovećuju sa strašću — stabilan, miran i predvidiv odnos njima deluje dosadno i bezlično.
Izlazak iz ovog obrasca zahteva dubok unutrašnji rad i prepoznavanje sopstvenih okidača. Anksiozna osoba mora da nauči da umiri sopstvenu paniku bez stalnog oslanjanja na partnera, shvatajući da tuđa tišina ne znači automatski kraj sveta. Izbegavajuća osoba, sa druge strane, mora da smogne hrabrosti da ne beži kada stvari postanu intimne i da otvoreno komunicira svoju potrebu za prostorom bez nestajanja i kažnjavanja partnera tišinom. Kada osvestite svoj stil vezivanja, prestajete da budete žrtva starih šablona i po prvi put dobijate mogućnost da na Dejt.me prepoznate emotivno stabilnog i sigurnog partnera pored koga nećete morati da molite za pažnju niti da bežite od sopstvenih osećanja.
