Jedan od najružnijih fenomena modernog onlajn upoznavanja, koji je sa pojavom aplikacija postao gotovo svakodnevna pojava, jeste takozvano nestajanje bez reči ili ghosting. Situacija u kojoj sa nekim razmenjujete poruke danima, popijete kafu ili čak odete na nekoliko obećavajućih sastanaka, a zatim ta osoba preko noći potpuno iščezne sa mreže — ne odgovara na poruke, ignoriše pozive i pravi se da nikada niste postojali — ostavlja gorak ukus u ustima. Na našim prostorima, gde su se data reč i direktan pogled u oči tradicionalno smatrali merom ljudske vrednosti, ovakvo ponašanje predstavlja najočitiji primer nedostatka osnovne emotivne kulture, kućnog vaspitanja i elementarnog poštovanja tuđeg vremena.
Mnogi ljudi koji pribegavaju nestajanju pravdaju svoje postupke lažnom empatijom, govoreći sebi: 'Nisam želeo/želela da povredim drugu stranu direktnim odbijanjem'. Međutim, psihološka realnost je sasvim drugačija: nestajanje se ne bira zbog brige o tuđim osećanjima, već iz čistog ličnog kukavičluka i nesposobnosti da se izdrži blaga neprijatnost iskrenog razgovora. Ostaviti nekoga bez ikakvog odgovora zapravo je mnogo okrutnije nego reći istinu, jer drugu stranu osuđujete na preispitivanje, nagađanje gde je pogrešila i osećaj da nije vredna ni tri rečenice objašnjenja. Ta tišina u glavi stvara neuporedivo veći nemir nego mirno i kulturno saopštenje da hemija jednostavno ne postoji.
Prekinuti kontakt na dostojanstven način zapravo je vrlo jednostavno i ne zahteva duge filozofske rasprave niti pravdanja. Dovoljno je poslati kratku, jasnu i ljubaznu poruku koja uvažava trud druge strane, ali ne ostavlja lažnu nadu: 'Bilo mi je zaista prijatno da te upoznam i hvala ti na izdvojenom vremenu, ali sam osetio/osetila da nismo jedno za drugo na onaj pravi način. Želim ti od srca sve najbolje i da pronađeš nekoga ko ti u potpunosti odgovara'. Ovakva poruka zatvara krug, sagovorniku pruža osećaj poštovanja i omogućava oboma da bez gorčine i sujete nastave dalje sa svojim životima.
Zrelost se uvek meri načinom na koji postupate prema ljudima sa kojima više ne planirate zajedničku budućnost. Biti čovek od integriteta znači imati hrabrosti da stanete iza svojih odluka i da se prema drugima ponašate onako kako biste voleli da se neko ponaša prema vama kada situacija bude obrnuta. Kada u svetu digitalnih iluzija sačuvate svoju reč i manire, gradite unutrašnji mir koji nijedna loša interakcija ne može da poljulja.
