Kraj dugogodišnje veze ili razvod braka predstavlja jedan od najstresnijih događaja u životu odraslog čoveka, koji se po intenzitetu bola u psihologiji meri sa fizičkim gubitkom bliske osobe. Kada se završi odnos u koji ste uložili godine zajedničkog života, planove, finansije i emocije, ne raspada se samo veza sa tom osobom — ruši se celokupna vaša predstava o budućnosti, svakodnevne navike i osećaj identiteta. Na našim prostorima, gde se od ljudi često očekuje da 'stisnu zube' i nastave dalje kao da se ništa nije dogodilo, proces tugovanja biva potisnut, što neretko vodi u hronično ogorčenje, cinizam i nemogućnost da se ikada više iskreno otvori srce za nekog novog.
Prva faza kroz koju većina prolazi jeste šok praćen poricanjem. Čak i kada je razlaz bio očekivan ili dogovoren, mozak odbija da prihvati novu realnost u kojoj više nema zajedničkih kafa, poruka pred spavanje i uobičajenih planova za vikend. U ovoj fazi ljudi često opsesivno proveravaju društvene mreže bivšeg partnera, preispituju svaku izrečenu reč u poslednjoj svađi i gaje nerealnu nadu da je u pitanju samo prolazna kriza. To je prirodan odbrambeni mehanizam psihe koji pokušava da ublaži nagli pad nivoa dopamina i oksitocina na koje je organizam godinama bio naviknut.
Nakon poricanja najčešće nastupa faza besa i krivice. Čovek počinje da krivi sebe za propuste, ili pak sav gnev usmerava na bivšeg partnera, nazivajući ga najgorim mogućim imenima. Iako je bes neprijatan, on je zapravo znak napretka: označava prelazak iz pasivnog bola u aktivno suočavanje sa činjenicom da je kraj stvaran. Opasnost leži u tome da se u ovom stanju ne ostane godinama. Ljudi koji deceniju nakon razvoda i dalje svaku kafu koriste da ocrne bivšeg supružnika zapravo nikada nisu izašli iz ove faze — oni su i dalje u toksičnoj vezi sa tom osobom, samo kroz mržnju umesto kroz ljubav.
Pravo isceljenje počinje tek sa fazom prihvatanja. To je trenutak kada shvatite da bivši partner nije bio ni savršeni princ iz bajke, niti đavo koji je došao da vam uništi život, već jednostavno nesavršeno ljudsko biće sa kojim niste uspeli da pronađete zajednički jezik na duge staze. U toj fazi prestajete da tražite krivca i počinjete da se bavite sobom: vraćate se starim hobijima, obnavljate prijateljstva, uređujete svoj prostor i ponovo otkrivate šta je to što vas lično raduje. Tek kada prošlost posmatrate bez želje za osvetom i bez bola u grudima, postajete istinski spremni da zakoračite u nova poznanstva i pružite šansu nekome ko će umeti da ceni zrelost koju ste mukotrpno stekli.
